Trofej Lav Kupa (2007)
Fudbalski savez Srbije predstavio je novi trofej nacionalnog Lav Kupa, koji je izabran na konkursu Fakulteta likovnih umetnosti.
Novi trofej osmislio je Mihailo Mlinar kome je pripalo i 250.000 dinara.
Mlinar je novinarima rekao da mu je čast što je imao priliku da osmisli prvi trofej srpskog Kupa i da to takmičenje "vrati pravoslavlju".
"Trofej je zasnovan na tri tačke koje simbolizuju Svetu Trojicu", rekao je izmedju ostalog Mlinar i dodao da u životu nije imao ni jedan dan treninga, a da fudbal "gleda na filozofski način".
- Trofej je 56,5 cm visok.
- 17,3 kg težak.
- Materijali od kojih je napravljen su: mesing, bakar i emajl i trofej je kompletno pozlaćen.
- Gornja kalota je od bakra, debljine 2mm (takodje pozlaćena), prečnika 31,5 cm. Na njoj su ugravirane 3 unikatne vinjete.
- Stubovi trofeja su odlivak u mesingu sa pozlatom.Vinjete na stubovima trofeja su unikatne i radjene u gravuri, naravno pozlacene.
- Donja kalota je bakar sa pozlatom debljine 2mm i precnika 26 cm. Grbovi, koji su na donjoj kaloti (1 FSS i 2 Lav Kup grba) su radjeni od emajla sa pozlatom.
- Kamen, koji je postolje trofeja je „gvatemala verde” kamen visine 3 cm i precnika 28 cm.
- Pločica na postolju je takodje pozlaćena.
Trofej Kupa SRJ i SCG (1992-2006)
Kup Maršala Tita (1946-1991)
Pehar namenjen pobedničkom timu, izrezbario je akademski slikar Branko Šotra. Pre rata Šotra je bio profesor u čuvenoj Ohridskoj rezbarskoj školi, a kasnije rektor Akademije za likovnu umetnost u Beogradu.
Ovaj priznati umetnik je, skladno iskoristivši narodne motive, ostvario trofej velike umetničke vrednosti. Isprepletanim šarama sa petokrakom zvezdom (preko cele osnove), iz čijeg se centra podižu pet plamenova, da bi se simbolično sjedinili u samoj zdeli pehara, kao i sedam „rozeta" koje drže grb Jugoslavije — simbolički se iskazivala pobeda. Na gornjoj ivici kupa ispisan je tekst: „Pobjedniku futbalskog kupa FNR Jugoslavije — Tito".
Branko Šotra bio je prvoborac, pukovnik načelnik Centralnog doma Jugoslavenske armije. Umro je 1960, a njegova bogata umetnička
zaostavština smeštena je u Muzeju njegovog rodnog grada - Stocu.
Pehar je visok 47 cm, s osnovicom prečnika 23 cm. Zdela pehara ima prečnik 18 cm. Ceo pehar je od čistog srebra i težak je 16,8 kilograma.
Model Kupa čuvao se nekada u Generalnom sekretarijatu predsednika Republike, a original (unikat) koji je primao pobednički tim izliven je u beogradskoj livnici „Plastika".
Svaki pobednik Kupa dobijao je u trajno vlasništvo mali pehar. Na originalnom peharu se urezivala godina, ime kluba i grada — pobednika te takmičarske godine.
Gde je Kup Maršala Tita ?
Titov pehar, koji je Hajduk osvojio 1991. dugo je čuvan u grobnici, a sada se navodno, nalazi u zidu stana jednog splitskog pekara
Pehar Kupa Maršala Tita, koji je Hajduk osvojio 8. maja 1991. godine pobedom protiv Crvene zvezde (1:0), u poslednjem finalu Kupa SFRJ, misteriozno je nestao i niko ne zna da li još uvek postoji. Srebrni trofej težak skoro 17 kilograma fudbaleri Hajduka odneli su u Split, ali zbog političkih razloga nikada nije završio u vitrinama na "Poljudu".
- Ovaj pehar će zauvek ostati kod nas, jer sam uveren da se Kup Jugoslavije više nikada neće igrati - izjavio je tadašnji kapiten Igor Štimac, danas sportski direktor splitskih "bilih".
Tako je i bilo, pehar maršala Tita donesen je na "Poljud", ali umesto da zauzme počasno mesto koje ga je čekalo, trofej je preuzeo vođa puta Petar Lovrić, tadašnji upravnik splitskog groblja Lovrinac. Njegov zadatak bio je da u to burno vreme trofej skloni "na sigurno".
- Zna se da je pehar bio na groblju, da ga je Lovrić čuvao u nekoj grobnici - kaže Vjeročka Mikulandra, sekretarica Hajduka, koja u klubu važi za osobu "koja zna sve tajne".
Navodno je srebrni pehar potom izvađen iz grobnice, očišćen i na poseban način zapakovan. Zatim ga je preuzeo Juko Štrinić, tadašnji ekonom Hajduka, čovek od najvećeg poverenja, poznat kao dugogodišnji član Partije, ali s izrazitim nacionalnim nabojem. I to je poslednja pouzdana informacija o sudbini pehara.
Posle toga, Štrinić je pehar navodno odneo kući, ali kako je dobio dojavu o mogućoj akciji policije, sklonio ga je na neko drugo mesto. Neki tvrde da ga je obložio posebnim nepropustljivim omotačem, zatim sakrio kod komšije pekara i zalio betonom u jednom zidu.
- Lako je danas pričati, ali pehar je trebalo sačuvati. Mene je ispitivala policija, bilo je i onih koji su hteli da ga istope. Život mi je bio u opasnosti, ali ću održati reč: pehar će doći na svoje mesto kad dođe vrijeme. Čekam signal s najvišeg mesta - izjavio je nedavno Štrinić.
U Hajduku ne kriju da bi vrlo rado "pronašli " trofej i stavili ga tamo gde zaslužuje, ali se plaše da se to u Hrvatskoj ne shvati kao neka vrsta jugonostalgije.
- Sramota je to što se događa. Ne postoji nijedan razlog da ga bilo ko drži skrivenog ili da ga navodno čuva. Titov pehar treba da se vrati Hajduku - kaže direktor Fredi Fjorentini.
